Браћо и сестре,
када се данас осврнемо на све што смо заједно урадили, имамо разлога да будемо задовољни и захвални Богу.
Пут до овога што данас имамо није био ни кратак ни лак. Иза нашег Парохијског центра стоје године рада, одрицања и истрајности, али прије свега људи – наши парохијани – који су вјеровали да овдје можемо створити нешто што ће бити истински дом наше заједнице.
Неко је помогао прилогом, неко својим радом и знањем, неко временом, а многи су били уз Цркву кад год је било потребно. Поједини међу нама носили су годинама и више него што је било праведно очекивати од једног човјека или једне породице.
Свима њима дугујемо искрену захвалност. Без њих данас не бисмо били овдје.
И управо зато не желимо да овдје станемо.
Пред нама је оно због чега је велики дио свега овога и започет – уређење нашег храма.
Желимо да простор који данас имамо постане мјесто у којем ћемо се сабирати на Светој Литургији, крштавати нашу дјецу, вјенчавати их, заједно прослављати празнике и испраћати наше најмилије. Али наша жеља је да овај центар живи и изван богослужења: да овдје буде вјеронаука за нашу дјецу и одрасле, предавања, сусрети и различити духовни и културни садржаји.
Желимо, једноставно, отворену кућу наше заједнице. Мјесто у које човјек може доћи и онда када није недјеља; гдје може покуцати на врата када му је потребан разговор, савјет или помоћ; мјесто у којем ће се наша дјеца осјећати као код своје куће.
То је оно што желимо да довршимо и оставимо онима који долазе послије нас.
Након вишемјесечне анализе свих могућности, дошли смо до закључка да је најреалнији пут да овај велики подухват довршимо путем кредитног задужења. Међутим, да би банка могла озбиљно размотрити и одобрити кредит, потребно је да покажемо да наша парохија има стабилне и редовне приходе из којих ће кредит моћи уредно да се отплаћује.
Зато покрећемо редовни мјесечни парохијал.
Наш први циљ је најмање 250 породица са редовним мјесечним парохијалом. И важно је да до тог броја дођемо што прије, како бисмо већ у наредним мјесецима могли показати банци стабилност и континуитет неопходан за кредитно задужење.
Не тражимо од свих исти износ. Свако даје према својим могућностима – 5, 10, 20, 50 евра или више мјесечно. За некога ће то бити мање, за некога више. Оно што је за овај подухват најважније јесте да уплата буде редовна.
Најједноставнији начин је да у својој банци успоставите трајни налог – ordine permanente di bonifico / bonifico periodico, тако да се изабрани износ једном мјесечно аутоматски уплаћује на намјенски рачун парохије.
Трајни налог може бити постављен на неодређено вријеме, до опозива, а у сваком тренутку га можете промијенити или прекинути. Уколико нека породица дође у тешку животну или материјалну ситуацију, наша обавеза као Цркве није само да од ње не очекујемо прилог, него и да јој, колико можемо, помогнемо.
Зато је важно да са редовним уплатама почнемо што прије. Није довољно да банци покажемо само број породица које су спремне да учествују; потребно је да протекне одређени период у којем ће се на намјенском рачуну видјети континуитет и редовност мјесечних уплата.
На тај начин показујемо да иза наше намјере стоји стварна, организована и одговорна заједница и стварамо основу да банка озбиљно размотри наше кредитно задужење.
Зато вас молимо да, уколико сте одлучили да будете дио ове акције, не одлажете успостављање трајног налога. Сваки мјесец који је иза нас биће важан када дође тренутак да пред банком покажемо стабилност и озбиљност наше заједнице.
Све уплате биће евидентиране и вршиће се искључиво на намјенски рачун за изградњу храма.
На крају године, свако ко то жели моћи ће добити потврду о извршеним уплатама, коју може предочити свом CAF-у или пореском савјетнику приликом израде модела 730, ради провјере могућности њеног коришћења у складу са важећим пореским прописима.
Свјесни смо да неће сви имати исто мишљење о овом подухвату, нити очекујемо да сви у њему учествују. То поштујемо.
Оне који ову акцију не желе да подрже најљубазније молимо да овај материјал једноставно занемаре. Не желимо полемике нити подјеле. Овај позив упућујемо онима који препознају његов смисао и желе да, према својим могућностима, буду дио онога што заједно градимо.
Вјерујемо да смо до сада показали шта можемо када смо заједно. Парохијски центар који данас имамо најбољи је доказ тога.
Сада је пред нама прилика да учинимо још један велики корак – да довршимо наш храм и оставимо га нашој дјеци и генерацијама које ће доћи послије нас.
Хвала свима који су до сада били уз своју Цркву и хвала свима који ће нам се придружити на овом путу.
С Божијим благословом, идемо даље – заједно.
Протојереј Далибор Ђукић
