И ове године, у суботу 12. и недељу 13. јула, у Кастелану у Трентину, одржало се обележавање сећања на ратне заробљенике и српске цивиле које је Аустроугарска војска током Првог светског рата заточила на овим просторима.
Комеморацији су присуствовали амбасадорка Републике Србије у Италији, њена екселенција Мирјана Јеремић; генерална конзулка Србије у Милану, Наташа Савићевић; као и представници српских удружења у Италији — председница и потпредседник Савеза Срба у Италији, Лидија Радовановић и Душан Алексић; председник Удружења „Јелек” из Арзињана, Игор Миловановић; представници Удружења „Свети Сава” из Валдања; прва наставница српске допунске школе у Италији, Снежана Петровић; председница општине Вила Лагарина, Јулка Ђордани; и председник туристичког удружења Pro Loco Castellano Cei, Маурицио Маника.
Ова потресна, али важна страница историје нашег народа поново је оживела захваљујући фотографијама, сећањима и казивањима мештана Кастелана и Вила Лагарине, у близини Роверета. Иако се тачан број страдалих не зна, мештани сведоче да је на овом подручју било најмање 500 српских заробљеника, од којих су многи своје последње дане провели управо овде, оставивши заувек своје кости у туђини.
Прва изложба која је осветлила ове догађаје приређена је у Кастелану у јулу 2022. године, као плод сарадње историјског удружења „Про Локо Кастелано – Чеи“ и истраживачке лабораторије „Дон Заноли“ из Вила Лагарине, уз подршку Генералног конзулата Републике Србије у Трсту.
Након тога, 28. априла 2023. године, изложба је свечано отворена у сали Српске православне црквене општине у Трсту, где је остала изложена до септембра, када је пренета у Београд, настављајући да сведочи о трагичним судбинама и историјским везама два народа.
Посебно истичемо да смо, захваљујући ангажовању тадашње генералне конзулке Србије у Трсту, Иване Стојиљковић, министра Николе Селаковића и наших италијанских пријатеља — Мауриција Манике, Луке Лафија, Енца Батистија, Флавија Рикадонија и Клаудија Тонолија — у јулу 2023. године заједно присуствовали откривању споменика подигнутог у част српским цивилима и војницима страдалим на овом подручју током Првог светског рата.
Овај важан историјски сегмент још једном потврђује дубоке и постојане везе Србије и Италије током Великог рата. Никада не смемо заборавити кључну улогу Краљевске италијанске морнарице, која је евакуисала и спасила око 150.000 српских војника — међу њима и краља Петра I Карађорђевића, као и чланове српске владе — превезавши их са албанских обала у италијанске луке Бари и Бриндизи, а потом на Крф, где је започело њихово опорављање и припрема за даљу борбу.
