Promocije stripa „DOBRO DOŠLI NA KOSOVO“
Kako Srbi mogu biti ujedinjeni u dijaspori primer daje, a sigurno i lekciju onima koji su malo zaboravili na rodnu grudu i jezik, Savez Srba u Italiji ali posebno zajednica na severu Lepe zemlje koja ni u vreme galopiranja korona virusa i zatvorenosti zemlje pa ni sada nije zastala u svojim aktivnostima.
Ko nas gleda i sa prostorne distance a ima želju da nas upozna sigurno jesu italijanski prijatelji koji su se kroz vreme osvedočili kakav smo narod i punim plućima želeli da nas podrže na razne načine pa i kroz jedan kreirani strip „Dobro došli na Kosovo“, a koji je svetlost dana ugledao pre dve godine u Francuskoj, potom u Srbiji, a sad nizom promocija u Italiji, u izdanju izdavačke kuće Madžik Pres iz Rima.
Čovek zaslužan za rađanje stripa „Dobro došli na Kosovo“ je Nikola Mirković iz Pariza, stručnjak za geopolitiku i humanista sačinio je ovo savršeno delo sa scanaristom Italijankom Simonom Mogavino i dizajnerom Đuzepeom Kvatrokijem profesorom poznate škole stripa u Milanu (i sa koloristima Hose Luis Rio i Salvatoreom Bevakua). Predgovor za italijansku verziju stripa napisao je poznati novinar Toni Kapuoco koji je pratio rato u bivšoj Jugoslaviji.
Priča o stradanju srpskog naroda prikazana je kroz sudbinu mladića Dimitrija koji iz Italije pokušava da stigne u Kosovsku Mitrovicu na sahranu svoga oca. Na tom putovanju upoznaje različite ljude, a priče koje sluša oličenje su svih sukoba, razdora i podela u prošlosti. Kada se konačno približio cilju, Dimitrije se našao zarobljen usred nemira koji su se desili 2004. godine na Kosovu i Metohiji.
Italijansku verziju stripa sufinasiralo je Ministarstvo Spoljnih poslova Republike Srbije, Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a promocije su održane u tri grada, Milanu (u Muzeju stripa), Vićenci ( u prostorijama Opštine) i Trstu (u Generalnom Konzulatu Republike Srbije) u okviru manifestacije Dani srpske kulture (2,3,4 jula) a u saradnji sa Generalnim konzulatom Republike Srbije iz Trsta, iz Milana i uz podršku Opštine Vićenca.
Iskustva autora stripa ispričana su pred publikom neopisivo emotivno, najpre zbog sticanje novih saznanja da bi se moglo kreirati tako nešto neobično, ispisano samo istinom, komunicirati putem stripa a sa porukom kakvu je želela da prenese scenarista Simona Mogavino koja sadrži samo jednu reč „Pomirenje“, uprkos što je spozanala u šestomesečnom izučavanju svega što je uvezi sa ratom na Balkanu, otkrivala neopisive zločine, surove, često javnosti nepoznate, „slomilo mi je srce i izazvalo mučninu, ali morala sam da ispričam makar mali deo ovoga rata u Evropi, stalo mi je bilo da proučim da na Balkanu nisu bili samo dobri ili zli nego je bio samo rat. Duboko me je potresla sudbina Srba na Kosovu i nadam se da će uskoro ponovo pronaći mir…posle toliko vremena to su zaslužili, zar ne?“
Želela je da Italijanima preko stripa približi istinu jer mnogi ne znaju ništa o tome šta se dešavalo na sat vremena leta od njihove kuće, „da li je moguće da tako malo znamo i da smo toliko bili nezainteresovani, ljudi treba da pročitaju strip na 64 strane, neće razumeti zašto ali će se zapitati da li je moguće da su se zaista dešavale ove stvari“.
Na promocijama je govorio i Nikola Mirković (autor i knjige „Mučeničko Kosovo“) „trebalo bi da radimo na pomirenju u miru, ali smo isto tako dužni da govorimo i istinu. Ne možemo reći, ah to je bilo pre 20 godina, hajde da gledamo napred i da zaboravimo, ne, to nije pravedno da se zaboravi“. On je noseći pomoć na Kosovo preko humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“ Arnoa Gujona čiji je član od samog osnivanja često video stradanje našeg naroda i „oseća veliku dužnost prema tom narodu zbog nepravde koja mu je učinjena“ u nadi da ovaj strip može široj javnosti u Italiji približiti istinu i nepravdu koja mu se dešavala.
Đuzepe Kvatroki grafički dizajner, kada je pročitao priču u njemu je izazvala veoma jaku emociju i počeo je da istražuje o ličnostima u stripu, bilo je kompleksno i komplikovano zabog različitih i nezgodnih situacija u kojima su se nalazili likovi iz stripa, ali mu je izdavač dao potpunu slobodu da ih naslika, menjajući atmosferu koja je bivala sve napetija i brutalnija. „Jako sam ponosan da sam radio na ovako važnoj i komplikovanoj priči“.
Na promocijama su bila više nego dragocena svedočanstva (putem skajpa jer se nalazio na drugom kraju Italije) autora predgovora Tonija Kapuoco novinara, izveštača sa ratnih terena, pisca i tv voditelja, koji je razgovaro sa publikom, objašnjavajući na početku da „kada bih u dve reči opisao ovu knjigu (strip) rekao bih: „Pogledaj naslovnu stranu i sve će ti biti jasno! Kosovo napisano slovima Koka-Kole, kao da govori: to je američki proizvod. Ali pogrešio bih, radi se o lepoj priči – o mladiću koji se vraća u svoju zemlju – da se pomiri sa prošlošću te zemlje i sa svojom ličnom prošlošću…“
Novinar Kapuoco veoma je zadovoljan što mu je ponuđeno da napiše predgovor, želeo je to da uradi i zbog Italije, zemlje koja je blizu Balkana i što je bliska sa srpkim narodom ali ima „crnu rupu“ jer o Srbiji zna samo sa turističke i sportske strane, ali jako malo o istoriji, starijoj i ovoj skorašnjoj. On ima „i lični dug prema Srbima“, kada je izveštavao o ratu 1999, o kampanji koja je „na bestidan način bila nazvana ‘humanitarni rat’ – a ja sam tamo video horor. Kao novinar pokušavao sam da prenesem istinu koliko sam bio u mogućnosti, a srpske institucije su se prema meni jako pristojno odnosile i imale razumevanje za jednu državu koja ih je bombardovala na tako brutalan način, bio sam tretiran neverovatno uzorno i odano i zahvalan sam na tome. U mom poslu važno je da kažemo da se mentalitet osoba i veličina jednog naroda najbolje upozna u teškim trenucima“.
Milica Ostojić, dopisnik Večernjih novosti iz Rima
