уторак, март 19, 2024
АктивностиКултураПротекли догађаји

Промоције стрипа „ДОБРО ДОШЛИ НА КОСОВО“

Како Срби могу бити уједињени у дијаспори пример даје, а сигурно и лекцију онима који су мало заборавили на родну груду и језик, Савез Срба у Италији али посебно заједница на северу Лепе земље која ни у време галопирања корона вируса и затворености земље па ни сада није застала у својим активностима.

       Ко нас гледа и са просторне дистанце а има жељу да нас упозна сигурно јесу италијански пријатељи који су се кроз време осведочили какав смо народ и пуним плућима желели да нас подрже на разне начине па и кроз један креирани стрип „Добро дошли на Косово“, а који је светлост дана угледао пре две године у Француској, потом у Србији, а сад низом промоција у Италији, у издању издавачке куће Маџик Прес из Рима.

       Човек заслужан за рађање стрипа „Добро дошли на Косово“ је Никола Мирковић из Париза, стручњак за геополитику и хуманиста сачинио је ово савршено дело са сцанаристом Италијанком Симоном Могавино и дизајнером Ђузепеом Кватрокијем професором познате школе стрипа у Милану (и са колористима Хосе Луис Рио и Салватореом Бевакуа). Предговор за италијанску верзију стрипа написао је познати новинар Тони Капуоцо који је пратио рато у бившој Југославији.

      Прича о страдању српског народа приказана је кроз судбину младића Димитрија који из Италије покушава да стигне у Косовску Митровицу на сахрану свога оца. На том путовању упознаје различите људе, а приче које слуша оличење су свих сукоба, раздора и подела у прошлости. Када се коначно приближио циљу, Димитрије се нашао заробљен усред немира који су се десили 2004. године на Косову и Метохији.

        Италијанску верзију стрипа суфинасирало је Министарство Спољних послова Републике Србије, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, а промоције су одржане у три града, Милану (у Музеју стрипа), Вићенци ( у просторијама Општине) и Трсту (у Генералном Конзулату Републике Србије) у оквиру манифестације Дани српске културе  (2,3,4 јула) а у сарадњи са Генералним конзулатом Републике Србије из Трста, из Милана и уз подршку Општине Вићенца.

       Искуства аутора стрипа испричана су пред публиком неописиво емотивно, најпре због стицање нових сазнања да би се могло креирати тако нешто необично, исписано само истином, комуницирати путем стрипа а са поруком какву је желела да пренесе сценариста Симона Могавино која садржи само једну реч „Помирење“, упркос што је спозанала у шестомесечном изучавању свега што је увези са ратом на Балкану, откривала неописиве злочине, сурове, често јавности непознате, „сломило ми је срце и изазвало мучнину, али морала сам да испричам макар мали део овога рата у Европи, стало ми је било да проучим да на Балкану нису били само добри или зли него је био само рат. Дубоко ме је потресла судбина Срба на Косову и надам се да ће ускоро поново пронаћи мир…после толико времена то су заслужили, зар не?“

       Желела је да Италијанима преко стрипа приближи истину јер многи не знају ништа о томе шта се дешавало на сат времена лета од њихове куће, „да ли је могуће да тако мало знамо и да смо толико били незаинтересовани, људи треба да прочитају стрип на 64 стране, неће разумети зашто али ће се запитати да ли је могуће да су се заиста дешавале ове ствари“.

        На промоцијама је говорио и Никола Мирковић (аутор и књиге „Мученичко Косово“) „требало би да радимо на помирењу у миру, али смо исто тако дужни да говоримо и истину. Не можемо рећи, ах то је било пре 20 година, хајде да гледамо напред и да заборавимо, не, то није праведно да се заборави“. Он је носећи помоћ на Косово преко хуманитарне организације „Солидарност за Косово“ Арноа Гујона чији је члан од самог оснивања често видео страдање нашег народа и „осећа велику дужност према том народу због неправде која му је учињена“ у нади да овај стрип може широј јавности у Италији приближити истину и неправду која му се дешавала.

       Ђузепе Кватроки графички дизајнер, када је прочитао причу у њему је изазвала веома јаку емоцију и почео је да истражује о личностима у стрипу, било је комплексно и компликовано забог различитих и незгодних ситуација у којима су се налазили ликови из стрипа, али му је издавач дао потпуну слободу да их наслика, мењајући атмосферу која је бивала све напетија и бруталнија. „Јако сам поносан да сам радио на овако важној и компликованој причи“.

       На промоцијама су била више него драгоцена сведочанства (путем  скајпа јер се налазио на другом крају Италије) аутора предговора Тонија Капуоцо новинара, извештача са ратних терена, писца и тв водитеља, који је разговаро са публиком, објашњавајући на почетку да „када бих у две речи описао ову књигу (стрип) рекао бих: „Погледај насловну страну и све ће ти бити јасно! Косово написано словима Кока-Коле, као да говори: то је амерички производ. Али погрешио бих, ради се о лепој причи – о младићу који се враћа у своју земљу – да се помири са прошлошћу те земље и са својом личном прошлошћу…“

       Новинар Капуоцо веома је задовољан што му је понуђено да напише предговор, желео је то да уради и због Италије, земље која је близу Балкана и што је блиска са српким народом али има „црну рупу“ јер о Србији зна само са туристичке и спортске стране, али јако мало о историји, старијој и овој скорашњој. Он има „и лични дуг према Србима“, када је извештавао о рату 1999, о кампањи која је „на бестидан начин била названа ‘хуманитарни рат’ – а ја сам тамо видео хорор. Као новинар покушавао сам да пренесем истину колико сам био у могућности, а српске институције су се према мени јако пристојно односиле и имале разумевање за једну државу која их је бомбардовала на тако бруталан начин, био сам третиран невероватно узорно и одано и захвалан сам на томе. У мом послу важно је да кажемо да се менталитет особа и величина једног народа најбоље упозна у тешким тренуцима“.

        

Милица Остојић, дописник Вечерњих новости из Рима