четвртак, јун 20, 2024
АктивностиНовостиХуманитарне акције

Уранијум: годину дана од IV комисије, конференција у Посланичком дому Скупштине Италије

Уранијум: годину дана од IV комисије, конференција у Посланичком дому Скупштине Италије, одржана 4. априла 2019. године.
У име српске заједнице говорио је Дејан Кусало (делегат за хуманитарна питања Савеза Срба у Италији и председник ХО “Корени”).
Данас смо овде да разговарамо о последицама од осиромашеног уранијума на италијанске војнике током разних мисија у иностранству, а посебно током мисије К-ФОР -а. Желео бих нешто да кажем, у име српске заједнице у Италији коју данас представљам, и о ономе што уоквирује ту тужну причу о италијанским војницима, сада више од 300 њих, који су изгубили животе због метака са осиромашеним уранијумом коришћених током бомбардовање Србије и Црне Горе, тадашње Југославије.
Србија НИЈЕ БИЛА НЕПРИЈАТЕЉСКА земља и свакако није представљала претњу земљама које сачињавају НАТО, али ЈЕ ИПАК претрпела тешка бомбардовања која су изазвала хиљаде мртвих, названих колатералном штетом. Нажалост на тај број се морају додати и они италијански војници који су преминули у послератном периоду, због последица које се могу приписати осиромашеном уранијуму.
Железнички мост у Грделици: 12. април
Конвој етничких Албанаца у близини Ђаковице: 14. април
Српска радио телевизија: 23. април
Цивилни аутобус и хитна помоћ у Лужану: 1. мај
Пијаца и болница у Нишу погођени су касетним бомбама: 7. мај
Кинеска амбасада у Београду: 8. мај
Албански цивили бомбардовани у Корији: 13. маја
Мост Варварин: 30. мај
Напад на Сурдулицу: 31. мaj
Ово су само неки од споредних ефеката овог рата. Говори се о броју од 600 до 2000 погинулих цивила међу становништвом Југославије, док је око 1000 војника убијено. Оно што не знамо сигурно је колико људи још увек умире од уранијума, с обзиром да се последице осјећају углавном након неколико година изложености.
Члан 35, 52 и 85 Првог Протокола дефинишу и објашњавају како су употреба касетних бомби, муниције са осиромашеним уранијумом и напади на цивилне објекте тешка (не)дела и треба их сматрати ратним злочинима.
Када се смишљено бомбардују места високог ризика, намера је уништити целу популацију и изазвати патњу која ће трајати још дуго времена потом. 70% бомбардовања било је усмерено на цивилне циљеве, 112 на Косову и Метохији и 89 локација у остатку Србије.
На неким местима измерена радиоактивност била је 1100 пута већа од нормалне.
Коришћено је 10 до 15 тона осиромашеног уранијума, а данас је Србија на првом месту у Европи због смртности од рака.
Разбољевамо се 2,8 пута више у односу на остатак света, а деца 2,5 пута више од европског просека.
Болести које су се појављивале готово искључиво у одраслој доби (преко 50/60 година) сада погађају децу.
Поред туморалних оболења, дошло је до повећања мушке неплодности и аутоимуних болести.
Тумори су агресивнији. Од 2002. године смртност од леукемије се повећала за 139%.
Сваког дана по једно дете оболи од карцинома, сваке седмице по једно дете изгуби битку.
Информација о здравственом стању албанског становништва на такозваном Косову, а посебно о албанској деци, није позната, мада се многи и даље лече у малобројним српским здравственим установама које су и даље присутне на Косову и Метохији, или чак долазе на лечење у централној Србији. Немогуће је имати поуздане податке о последицама бомбардовања на албанско становништво, јер их скрива такозвана држава Косово и то чини по налогу неких страних сила које немају интерес да истина изађе на површину. Сигурно и овде има на стотине, ако не и на хиљаде, болесних и мртвих због уранијума.
Многа деца долазе у Италију на лечење, а већина нема здравствено осигурање.
Због тога је хуманитарна организација Корени, чији сам председник, заједно са још два удружења, Градити будућност – “Costruire il futuro” (који је између осталог део Савеза Срба у Италији) из Тревиза и “Raggio di Luce” из Вероне, одлучила да оснује фонд за болесне људе којима је потребно лечење у Италији, посебно за децу из Србије, укључујући и регион Косова и Метохије и без обзира на етничку или верску припадност особе. Пројекат је назван “Insieme per la Vita”, Заједно за Живот.
Надамо се да ћемо добити финансијска средства од различитих донатора како бисмо покрили трошкове или бар део њих. Вјерујемо, пре свега, у помоћ институционалних територијалних тела која, кроз болнице, могу конкретизовати овај пројекат.
Још једном вам се захваљујем што сте нам дали прилику да изразимо своје мишљење о ономе што се десило и у овом виду. Од стране наше заједнице желим да се захвалим италијанској држави за гостопримство које нам је дато, а посебно и велико хвала иде италијанским војницима на Косову и Метохији који се боре за мир, али и одбрану српског народа од константних напада.. Надамо се да ће једног дана правда и истина победити, да ће они који су болесни, било да су војници или цивили, одрасли или деца, Срби, Албанци, Италијани или други, имати потребну негу и да ће они који су претрпели губитак у фамилији због осиромашеног уранијума задобити правду.
Италијанска застава ми је заиста драга, надам се да ћу је једног дана видети како се вијори на Косову и Метохији, али поред српске, као пријатељске и партнер државе, јер ми смо то били, то јесмо и то увек треба да будемо.
Хвала вам. Догодине у Призрену.