Православни верници, чија Црква следи стари јулијански календар, прослављају Божић – рођење Господа Исуса Христа – 7. јануара. Овој великој празничној радости претходи Божићни пост који траје од 28. новембра до 6. јануара. Основни циљеви поста су прослављање Бога и светих, као и очишћење душе и тела од телесних и духовних страсти. Пост подразумева молитву и милосрдна дела, уздржавање од злих мисли, жеља и поступака, као и уздржавање од мрсне хране.
Иако је Васкрс највећи хришћански празник – празник над празницима – код Срба се Божић и празници који му претходе и следе прослављају на најсвечанији начин, обогаћени дивним обичајима који читав период око Божића чине најрадоснијим у години.
Божић се слави у спомен на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божјег и Спаситеља света. Чињеница да овај празник прославља рађање новог живота, детињство и децу, родитељство – и очинство и материнство – украсила је ову светковину код Срба најлепшим верским обредима и обичајима. Сви ти обичаји имају један заједнички циљ: молитву Богу да сачува и умножи породицу и имовину домаћина.
У недељама које претходе Божићу (већ од Светог Николе) и у недељама након њега (до Светог Саве), влада свечано празнично расположење. Људи се радују, мире и праштају увреде нанете током године. У домовима влада топлина и духовна радост, а читав народ постаје једна душа.
У овом периоду најзначајнији празници су: Детинци, Материце, Оци, Туциндан, Бадњи дан и Бадње вече, Божић, Српска Нова година, Крстовдан, Богојављење, Јовањдан и Савиндан.
Детинци
Детинци се прослављају треће недеље пред Божић. Тога дана, ујутру или по повратку из цркве, одрасли „везују“ децу – своју или туђу. За везивање се користе каиш, уже, канап или јачи конац. Обично се везују руке или ноге, а један крај се причврсти за сто или столицу.
Овај обичај има симболично значење: представља чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобну помоћ. Такође учи децу штедљивости и врлини, јер се она „одрешују“ поклонима које припреме за старије.
Материце
Материце се славе друге недеље пред Божић и највећи су хришћански празник посвећен мајкама. Тога дана деца рано устају и везују мајку, као што је она њих везивала на Детинце. Мајка се „одрешује“ дарујући децу поклонима.
Везују се и друге удате жене, које се такође „откупљују“ слаткишима и поклонима. Данас се Материце свечано обележавају и у црквама, уз пригодан програм и даривање деце, а понегде се посећују и болнице, како би се обрадовала болесна деца.
Оци
Оци се славе прве недеље пред Божић. Деца тог дана везују очеве, који се „одрешују“ даровима. Ови празници јачају породичну слогу, разумевање и поштовање међу члановима породице.
Туциндан
Туциндан се обележава 5. јануара. Тога дана припрема се печеница за Божић. Назив потиче од речи „тући“, јер се некада животиња намењена печеници најпре „тукла“, па потом клала и припремала. Обично се припрема прасе или јагње.
Бадње вече
Бадње вече симболично спаја Бадњи дан и Божић. У кућу се уносе печеница, бадњак (храстово дрво) и слама. Домаћин улази десном ногом и поздравља укућане речима:
„Добро вече! Срећно Бадње вече и Божић!“
Бадњак се ставља на огњиште или поред шпорета, а слама се простире по кући као симбол сламе у јаслама у којима је рођен Христос. Вече се завршава молитвом и посном вечером.
Божић
Божић је најрадоснији празник код Срба и слави се три дана, почев од 7. јануара. Верници одлазе на литургију, а поздрављају се речима:
„Христос се роди!“
„Ваистину се роди!“
Посебан обичај је долазак положајника – госта који доноси срећу дому. Он распирује ватру и изговара благослов за здравље и напредак породице.
Током божићног ручка ломи се чесница – посебан хлеб који симболизује заједништво и Божји благослов.
Српска Нова година
Православна Нова година слави се 14. јануара по новом календару (1. јануара по старом). Дочекује се свечаном вечером и молитвом, а у цркви се служи служба у част Светог Василија Великог. Традиционално се меси „василица“.
Крстовдан и Богојављење
Крстовдан (18. јануар) је посан дан и припрема за Богојављење.
Богојављење (19. јануар) обележава се великом водоосвећењем. Верници носе богојављенску воду својим домовима.
Јовањдан
Јовањдан је празник посвећен Светом Јовану Крститељу. Један је од најчешћих српских крсних слава.
Савиндан
Савиндан се слави 27. јануара у част Светог Саве, првог српског архиепископа и просветитеља. То је школска слава у Србији. У школама се ломи славски колач и приређују свечани програми.
Божић – празник деце
Божић је пре свега празник деце, јер се тога дана родило најсветије Дете – Господ Исус Христос. Радост, љубав, праштање и породично јединство чине суштину овог великог празника.
Као што је владика Његош рекао:
„Нема дана без очнога вида,
нити праве славе без Божића.“
