Зелена транзиција, циркуларна економија, инфраструктура
Трст је – још једном – био сведок снажне билатералне везе између Рима и Београда током Пословног форума Италија–Србија, посвећеног теми „Зелена транзиција: нове могућности за билатералну сарадњу“.
Форум је одржан у петак, 24. маја 2024. године, од 10.30 до 16.00 часова, у Trieste Convention Center-у. На челу делегација били су потпредседник Владе и министар спољних послова Италије Antonio Tajani и председник Владе Републике Србије Miloš Vučević. Форум је послужио продубљивању и јачању економских и трговинских односа, као и унапређењу обострано корисне сарадње између две земље, подстичући све темељније међусобно упознавање – како пословних прилика, тако и привредних актера.
Том приликом потписано је више билатералних споразума од стране министара Србије и Италије присутних на Форуму: Gilberto Pichetto Fratin, министар животне средине и енергетске безбедности Италије; Irena Vujović, потпредседница Владе и министарка заштите животне средине; Dubravka Đedović Handanović, министарка рударства и енергетике; Aleksandar Martinović, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде; Tomislav Momirović, министар унутрашње и спољне трговине; Goran Vesić, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
У саставу српске делегације били су и амбасадорка Србије у Риму Mirjana Jeremić, генерална конзулка Србије у Милану Nataša Savićević и конзулка Србије у Трсту Marina Lozar. Италијанску делегацију представљали су амбасадор Италије у Београду Luca Gori, државна подсекретарка у Министарству економије и финансија Sandra Savino и председница Одбора за спољне послове и одбрану Сената Републике Италије Stefania Craxi.
Форуму су присуствовали и председница Савеза Срба у Италији Лидија Радовановић и референт за културу Никола Сандић.
Председница Радовановић је искористила прилику да размени неколико речи са премијером Вучевићем и захвали му што је на конференцији за медије изразио жаљење и дубоку тугу српског народа – укључујући и оне који живе у Италији – поводом чињенице да је Италија у Уједињеним нацијама подржала иницијативу која је, променом правила гласања, омогућила усвајање резолуције коју Србија сматра неправедном и понижавајућом. Србија је једина земља на Балкану која није чланица NATO-а и која је у руско-украјинском сукобу задржала неутралност, уз осуду чина рата против Украјине.
Историчари ће, вероватно већ у наредним годинама, доводити у везу ове чињенице, будући да је данас тешко разумети зашто је, пре свега за Немачку, било важно да се након скоро три деценије поново отвори питање из прошлости. Усвојена резолуција, како се истиче, додатно је дестабилизовала Босну и Херцеговину, јер је Република Српска најавила иницијативу за излазак из Федерације БиХ.
Резиме догађаја – новинарка Maria Beatrice Rizzo
Споразуми, неслагања, договори и пројекције – будућност односа са западним Балканом обликује се кроз дијалог у којем се повезују компаније, удружења, политика и привреда, а Трст је један од кључних сведока тог процеса. На Форуму се говорило о инвестицијама и економским приликама, тржишту, историји, европском идентитету и приступању Србије Европској унији (идеално до 2030. године).
„Не ради се само о проширењу Европе“, изјавио је Тајани, „већ о томе да се Србији омогући повратак кући – Европа је њена историја и њен идентитет.“ Премијер Вучевић нагласио је да европско питање за Балкан „није затворено“, истакавши да је Италија за Србију одувек била прва земља западне Европе. Обраћајући се италијанским инвеститорима, поручио је да Србију одликује макроекономска стабилност, пројектован раст од 3–4% у кратком року, стабилан курс већ 12 година и незапосленост испод 9%, што је чини изузетно атрактивном инвестиционом дестинацијом.
Домаћини скупа били су гувернер регије Фурланија-Јулијска крајина Massimiliano Fedriga и градоначелник Трста Roberto Dipiazza, који су истакли значај снажних веза са српском заједницом, једном од најукорењенијих у граду.
Учесници су нагласили да је одрживост кључна реч будуће сарадње, посебно у секторима агроиндустрије, обновљивих извора енергије, инфраструктуре и технологија. У сали је било присутно 72 српске компаније и 170 италијанских компанија и удружења. Италија је тренутно трећи спољнотрговински партнер Србије – али амбиције су усмерене ка даљем напретку и јачању позиције.
