понедељак, фебруар 26, 2024
4 постаАктивностиКултураНовости

НА МИХОЉСКЕ ЗАДУШНИЦЕ У РОВЕРЕТУ

Као сваке године на данашњи дан, некадашње најактивније чланице Кола српских сестара, окупиле су се тачно у 14ч. испред костурнице Кастел Данте у Роверету, да одају почаст страдалим прецима у вихору Првог светског рата. Снежана Петровић, Љиљана Стевовић, Светлана Бараћ и Сања Дробњак, нису никада прекинуле ту традицију, ни за време ковида, ни док се реновирао споменик. На сваке михољске задушнице доносиле су букет цвећа и предавале чувару да однесе на олтар споменика, и онда када су посете биле забрањене за посетиоце.


Ове године, седамнаесте по реду, придружила им се и омладина: Иван, Теодора, Сашка и Марко, бивши и садашњи ђаци српске школе “Свети Сава” у Роверету. Споменик је био отворен и чувар је срдачно поздравио мали скуп, који се пењао стрмом узбрдицом према вратима костурнице. Иван и Тања Дробњак, који су се венчали овог лета, положили су на олтар споменика букет од црвених, плавих и белих ружа. После су се сви заједно помолили Богу за претке чије кости ту почивају, а затим обновили сећање на њихову трагедију.


Потом су се упутили према Кастелану, где су били заточени заробљеници аустроугарске војске. Српски заробљеници, који су имали најгори третман, скончали су ту од напорног рада и глади, понижавани и омражни, јер су припадали народу који је “крив” за почетак Великог рата и који је својим победама на фронту понизио моћну Аустроугарску царевину.
У шетњи “српском стазом”, која је по њима добила име, дошли смо до споменика који је постављен овог лета. Ту су Сашка Бараћ и Теодора Дробњак положиле букет белих кринова, а онда смо се још једном сви заједно помолили за мир и спокој њихових душа.


Било је веома емотивно и дирљиво сећање на оно што су наши преци ту преживели. Мали скуп се потом разишао у спокојству, миру и нади да су они који у овом планинском крају, далеко од Завичаја, чекају васкрсење, у близини и незабораву својих потомака који сада живе у Италији.
Верујемо да су чули наше молитве и осетили пажњу којом смо им показали поштовање и љубав.
Надамо се да их неће заборавити ни нове генерације Срба које ће живети на овим просторима.

Светлана Бараћ