уторак, јул 23, 2024
АктивностиПротекли догађајиСКУД "Понтес - Мостови" ТрстУдружења

 Етно храна спаја мостове – Трст, 28.10.2023.

Српско културно-уметничко друштво “Понтес-Мостови” из Трста, основано је 2008. године. Друштво негује и чува од заборава српску културу и традицију. Жеља им је да се на најлепши начин представе, првенствено Трсту,  граду у коме живе, и да олакшају интеграцију чланова српске заједнице у ту средину, а да притом сачувају и пренесу својој деци културу и традицију матице Србије. 

Већ дуги низ година “Понтес–Мостови” организује “Српску етно вечеру” у сали “Ристо Шкуљевић” Српске православне црквене општине у Трсту. На тај начин дају могућност учесницима да упознају боље српску културу, како са кулинарског, тако и са историјског и фолклорног становишта. Наиме, за ту прилику, увек припреме богат програм песама и игара, чему претходи и прати презентација у којој се објашњава одакле потичу те песме и игре и њихово значење, као и историја одређеног дела Србије. 

Приход од вечере је намењен самом удружењу које редовно организује културне догађаје, излете, креира нове кореографије за играче и чланове и купује им народне ношње које користе када наступају на концертима.

Вечери су присуствовали следећи званичници: Ивана Стојиљковић, Генерална конзулка Републике Србије у Трсту; Златимир Селаковић, председник СПЦО у Трсту; Лидија Радовановић, председница Савеза Срба у Италији, заједно са референтом за медије Рајком Стефановићем; Маја Беровић, председница Културног удружења српске омладине у Трсту (АЦГС); Стефано Бернобић, одборник у Скупштини града Трст; Франческо Гранбаси, председник Позоришта Росети града Трста. 

Драгана Антонијевић, председница Удружења “Понтес-Мостови”, нам је пренела да је ово тек друга вечера после пандемије и да су веома задовољни како је протекла. Одазив гостију је, као и увек био велики, а тема вечере је била јако интересантна. Само дан пре етно вечере, у истој сали СПЦО, отворена је изложба „Краљевина Србија и Краљевина Италија, дипломатски односи између две земље“, коју сачињавају документа о научним, дипломатским, војним и привредним односима двеју држава у периоду до 1918. године, о усавршавању српских вајара, сликара, музичара и историчара у Италији, и о гостовању италијанских уметника у Београду.

Било је јако интересантно зато што су наши суграђани Италијани, осим у традиционалној кухињи и пићу, могли да виде богатство наших ношњи, игара, да послушају изворне песме и чују објашњења о документима и фотографијама изложбе која тренутно краси Салу „Ристо Шкуљевић“. 

Вино је стигло из прелепе Далмације, конкретно из српске винарије Јокић, са којом удружење сарађује на обострано задовољство. Ракија је наменски донешена из Србије, а храна припремљена од стране чланица „Понтес – Мостови“  по оригиналним рецептима њихових бака.

Омладина удружења је припремила пригодни програм: песме и игре из Пирота и Баната. Срећни смо што су нам гости били ентузијасти, сви добро расположени и насмејани, а већина њих је тражила да им већ резервишимо места за следећу вечеру. 

Сматрамо да на овако непосредан начин наша културна баштина долази још више до изражаја.

Лидија Радовановић

СРПСКА ВЕЧЕРА У ТУЂИНИ

Као што природа рече, у јесен када лишће почне да жути, 
Понтес-Мостови, своје плодове на вечерњу трпезу износи.
Ушушкана куполама Светог Спиридона, 
под сводовима црквене сале,
где су некад Ристо, Јово и други времешни Срби 
после брига збијали шале, 
од ране вечери жамор се чује. 
Дечја граја у црквеној порти одјекује. 

Нико у сали и кухињи не застајкује. 
Нервозна домаћица за шпоретом поскакује. 
Док журно кутлачом у лонцу меша, 
муке је море да рецепте не помеша. 
Ипак, задовољна руком одмахује 
јер јој се супа испод поклопца осмехује 
а мирис сарме шири и у даљини глад 
у стомаку пролазнику кињи. 


Време лети. 
Треба пријатеље и госте спремно дочекати. 
Хлебом и сољу и ракијом љутом. 
На столовима, тањири се беле, 
чаше цакле кашике и виљушке звече.

И баш тада, када црквено звоно утихну 
а црквењак кући шмугну, 
неко изненада на прагу рече, 
“Домаћини добро вече”! 
Домаћин се збунити неда 
осмехом на лицу и раширених руку 
журно трчи да гостопримство преда. 

Једна за другом, званица стиже 
у сали све бруји и ронца. 
Столице шкрипе, вино и ракија точи 
и уз здравицу неко изусти и понеку појаницу. 
“Тако се ваља” рече неко, 
окрећући се својој госпи што га погледа преко. 


На сву срећу, тада устаде седи мудри прота 
да молитвом и са пар светих речи ову вечеру овековечи.

Глад стиже. 
Са чела, вредних послужитеља први зној се лије. 
Треба до сваког госта стићи 
и што ближе са пуним тањиром прићи. 
Док се весели жамор чује, 
салом расштимовани хор виљушака, 
кашика и тањира и чаша одјекује. 

“Војничком дисиплином” 
супа, сарма, шницла и кромпирићи 
“маршевским кораком” 
до сваког госта што пре морају стићи. 
Ако буде места и колачи ће прићи.

Онда се у неко доба вечери 
са врха сале народно коло завијори, 
дечија вриска и песма зачу. 
Некима се очи засузише 
и од среће дође да заплачу.

Али после укусне и обилне хране, 
поспаност обично бане 
и кући се мора ићи пре него што осване. 
Домаћин, ведрог чела 
све то из прикрајка гледа 
и срећним погледом прати 
што ће сваки гост кући 
сит и задовољан да се врати. 
Јер је ово вече дружења, 
игре, песме и весеља 
и по добром мора да се упамти. 

Рајко Стефановић, 
у Трсту 31.10.2023.

Фотографије: Жељко Јовановић