Дан примирја, који се у Србији обележава 11. новембра, посвећен је сећању на крај Првог светског рата и представља један од најсвечанијих српских националних празника.
Србија је одиграла кључну улогу у Првом светском рату, иако је била мала држава са ограниченим ресурсима у поређењу са великим силама тог доба. Атентат на надвојводу Франца Фердинанда Аустријског, извршен 28. јуна 1914. године у Сарајеву од стране младог Србина Гаврила Принципа, био је „casus belli“ који је покренуо сукоб. Аустроугарско царство приписало је атентат Србији, оптужујући је да подстиче словенски национализам и искористивши то као повод да 28. јула 1914. године објави рат Србији. Тим догађајем започео је рат који ће брзо захватити целу Европу, а потом и читав свет.
Тридесетак година раније у Трсту, Гуљелмо Обердан, рођен у нашем граду 1858. године, италијански патриота и револуционар, постао је познат по покушају да 1882. године изврши атентат на цара Франца Јозефа Аустријског, приликом његове планиране посете Трсту поводом обележавања 500 година аустријске владавине над градом. Обердан је, заједно са другим припадницима иредентистичког покрета, допутовао у Трст са експлозивним направама, са намером да изврши напад. Међутим, пре него што је успео да делује, ухапсила га је аустријска полиција. Суђено му је за велеиздају и осуђен је на смрт. Дана 20. децембра 1882. године погубљен је вешањем у Трсту, у 24. години живота.
Подсећамо да је пре годину дана, 27.10.2023, у Трсту, у сали Српске православне црквене општине у Трсту, у улици Via Genova 12, свечано отворена изложба Архива Србије „Краљевина Србија и Краљевина Италија“, поводом 140 година од успостављања дипломатских односа између две државе. Изложбу је и даље могуће посетити у наведеној сали, сваке недеље од 10 до 13 часова. Две теме доминирају изложбом: култура и рат. На свој начин, обе су обележиле односе између Срба и Италијана у другој половини XIX и почетком XX века, све до 1918. године. На пример, италијански гарибалдинци учествовали су као добровољци у Првом српско-турском рату, на страни српске војске, што је описано у књизи „Србија“ Ђузепеа Барбантија Бродана, такође гарибалдинца. Почетком XIX века Италија је српским уметницима и научницима изгледала као привлачна земља. Путујући по Италији двадесетих година XX века, нобеловац Иво Андрић следио је пут којим су раније ишли знаменити Срби: Његош, Вук Караџић, Доситеј Обрадовић, Љубо Ненадовић и други.
У XIX веку интересовање странаца, међу којима и Италијана, за Србију знатно је порасло. Бартоломео Куниберти, власник прве апотеке у Београду (1827) и лекар владара Обреновића, био је међу првим Италијанима који су у XIX веку заузели место у српској историји. Неколико година касније, италијански уметник Енрико Паци изабран је да изради споменик кнезу Михаилу Обреновићу на главном београдском тргу. Бројни италијански уметници боравили су у Београду током друге половине XIX и прве половине XX века.
Први светски рат вратио је гарибалдинце у Србију. Њихов ратни пут описан је у филму Николе Лоренцина „Седам осуђених на смрт“. За Италију и Србију Први светски рат представљао је период савезништва. Према извештају Министарства морнарице Италије, током повлачења српске војске и цивила преко Албаније, између 12. децембра 1915. и 22. фебруара 1916. године, 11.650 избеглица, болесних и рањених пребачено је из Албаније у Бриндизи, Липаре, Марсеј и Бизерту, док је 130.840 српских војника превезено на Крф у Грчкој.
Користимо прилику да подсетимо на изложбу „Од Балкана до Трентина. Одисеја српских заробљеника током Првог светског рата“, која је отворена у Трентину у јулу 2022, у Трсту у априлу 2023. и у Београду у септембру 2023. године. Изложба је оживела готово заборављену причу о српским ратним заробљеницима и цивилима током Првог светског рата који су боравили на територији регије Трентино-Алто Адиђе (покрајина Тренто), а чија је историја сачувана захваљујући фотографијама, сећањима и причама становника заједница Кастелано и Вила Лагарина, близу Роверета.
Иако тачан број није познат, мештани говоре о најмање 500 српских заробљеника, од којих су многи заувек остали на том подручју. Изложба је први пут реализована у Кастелану у јулу 2022. године и резултат је сарадње историјског удружења „Pro Loco Castellano – Cei“ и истраживачке лабораторије „Don Zanolli“ из Вила Лагарине са Генералним конзулатом Републике Србије у Трсту.
Војни допринос Србије у Првом светском рату:
Србија је одмах постала један од главних фронтова борбе, бранећи се са великом упорношћу од напада аустроугарских снага. Током рата, српска војска нанела је неколико значајних пораза Аустроугарској, као у биткама на Церу и Колубари, које су представљале прве велике победе Савезника у рату. Ове победе подигле су морал савезничке коалиције и показале издржљивост српске војске, упркос оскудним ресурсима и тешким условима. Срби су успели да успоре војске Аустроугарске и задрже део непријатељских снага, скрећући пажњу и ресурсе које су Централне силе могле употребити на другим фронтовима.
Људске жртве и губитак становништва:
Србија је платила изузетно високу цену у људским животима. Процењује се да је око 1,2 милиона Срба, војника и цивила, изгубило живот током рата и услед последица епидемија и глади. Процентуално гледано, српски губици били су међу највећима од свих земаља учесница, са губитком од око 25% предратног становништва и скоро 60% одраслог мушког становништва. Ова разарања дубоко су утицала на друштвену и демографску структуру земље, са изгубљеним читавим генерацијама младих мушкараца и десеткованим породицама.
Политички и друштвени ефекти:
На крају рата, Србија је изашла као једна од земаља са највећим заслугама за савезничку победу. Њена жртва и допринос поразу Централних сила донели су јој поштовање и захвалност савезничких држава. Након рата, Србија је постала језгро новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (која ће 1929. године постати Југославија), пројекта словенског уједињења који је значајно изменио геополитичку карту Балкана и обележио историју региона током читавог XX века.
Укратко, Србија је допринела Првом светском рату не само отпором и храброшћу својих оружаних снага, већ и жртвом без преседана. Одлучност и патриотизам српског народа, заједно са претрпљеним страдањима, оставили су дубок траг у историјском памћењу земље и у току догађаја XX века.
Још један доказ снажне повезаности Италије и Србије – чланак Trieste News: 11. новембар, крај Првог светског рата у Србији.
