Дан државности Републике Србије обележава се 15. фебруара, на празник Сретења Господњег – сусрет Господа Исуса Христа са својим народом у Храму.
Празник се слави два дана, 15. и 16. фебруара, у знак сећања на почетак Првог српског устанка 1804. године против османске власти, у којем се истакао Карађорђе Петровић, вођа српског устанка против Турака. Он је предводио прву велику народну побуну која је Османлијама нанела неколико пораза, иако не коначних.
Године 1815. избио је Други српски устанак, на чијем челу је био Милош Обреновић, а његове снаге су успеле да поразе турску војску.
Српска револуција довела је до признања Србије од стране Османског царства (формално 1817, док је званично-правно призната 1830. године), а 1835. усвојен је први Устав Кнежевине Србије, познат и као Сретењски устав.
Црквени празник, који је на Западу познат као „Приказање Господње“ или „Очићење Пресвете Богородице“, на Истоку се назива „Сретење“ (на грчком: Ипапанти; на словенском: Сретење). Слави се 40 дана после Божића. Тога дана Господ, кога Његова Мајка и Јосиф воде у Храм, први пут сусреће свој народ у особама праведног старца Симеона и пророчице Ане. Празник обележава не само сусрет Бога и људи, већ и испуњење пророчанства о Спаситељу.
