Srbi iz Italije narodnim kuhinjama na Kosovu i Metohiji

Nama je ponos i obaveza da pričamo o Kosovu i Metohiji i radimo na očuvanju te svete srpske zemlje

Treću godinu za redom Srbi iz Italije su organizovali akciju prikupljanja pomoći za svoj narod na Kosovu i Metohiji. Akcija je pokrenuta u decembru mesecu prošle godine, a informacije o akciji donatori su mogli da nađu na internet stranici organizatora, kao i upustvo za uplatu priloga. Novac se prikupljao ispred pravoslavne crkve u Vićenci, Parohije Svetog Luke. Prikupljeno je 5.059,10€, a u akciji su učestvovale Humanitarna organizacija ,, Koreni“, organizacija LOVE ONLUS kao i Savez Srba u Italiji. Celokupan iznos iskorišćen je za kupovinu 1772kg pasulja i 1740kg konzervirane boranije za Narodne kuhinje na Kosovu i Metohiji. Po tradiciji, predstavnici pomenutih organizacija su sredinom marta, posetili Kosovo i Metohiju, narodne kuhinje i lično uručili donaciju iz Italije.
– Situacija na terenu, kako nama deluje nije bolja već je gora, pogotovo što se tiče međuljudskih odnosa – rekao je Fabio Frančeskini, iz organizacije LOVE. – To što smo videli za dva, tri dana na Kosovu i Metohiji nije optimistično. Mi imamo jaku želju da olakšamo život Srba povratnika, ali i onih koji žele da žive na Kosmetu, al taj posao nije nimalo lak.
Po rečima Fabia Frančeskinija zadatak ljudi okupljenih oko njegove organizacije je da opišu situaciju na Kosovu i Metohiji, što u Italiji nije baš jednostavno učiniti.

U mojoj zemlji je Srbin i dalje negativac ,,loš dečko iz američkih filmova“. Albanci sa Kosova, tzv. Kosovari , kako se samonazivaju, su jedina bitna ličnost sa ovih prostora, a ostali narodi se zaboravljaju. Sva pomoć ili 99 % pomoći ide isključivo albanskom stanovništvu, dok se ostali narodi zaboravljaju. Većina stanovnika Italije misli da su Srbi ovde zaštićeni kao beli medvedi, a to nije istina. Zato je nama veoma bitno da što više Italijana upoznamo sa situacijom u kojoj su se našli Srbi na Kosmetu i u tom cilju svaki put dovodimo po nekog novog, kako bi se uverio u naše priče, ali i preneo dalje šta je video i čuo ovde -kazao je Fabio.

Fabio i njegova organizacija su već dokazali sprovođenjem dosadašnjih projekata, da obećanja data Srbima na Kosovu i Metohiji nisu bila prazna, već da su planirani projekti ostvareni i da su oni ispratili realizovanje projekata od početka do kraja.
Prilikom ove posete srpsko-italijanska ekipa himanitaraca je posetila manastire Sokolicu, Dečane, Pećku Patrijaršiju, Gračanicu. Obišli su jednu porodicu u Osojanu, a potom obišli i Veliku Hoču, Orahovac i Novo Brdo gde su se u Narodnoj kuhinji sreli sa popadijom Svetlanom Stević i razgovarali o budućoj pomoći srpskom narodu na KiM. U Gračanici su obišli Dom zdravlja i ambulantu i sa doktorkom Sonjom Rakočević razgovarali o potrebama i problemima u zdravstvu.
Po rečima Fabia svi njihovi projekti ne bi bili ostvarljivi da nema Srba u Italiji kao što su Dejan Kusalo iz HO,, Koreni“ i Dušan Aleksić, predsednik Saveza Srba u Italiji, ali i Srba na Kosovu i Metohiji koji sa njima sarađuju i daju im informacije.
– Sigurno ne bi i mi imali energiju koju imamo da nije ovog vašeg naroda srpskog, koji je dokazao da ima jednu snagu koja je nepojmljiva. Jer da niste vi to što ste, ne bismo ni mi imali tu energiju, koju imamo, da dolazimo, da pomažemo i ja imam respekt prema vašem narodu vašoj snazi da opstane na tim teritorijama- kazao je Frančeskini, Italijan koji smatra da je pomoć drugim ljudima ustvari pomoć samome sebi, i da na taj način svet postaje bolje mesto za življenje svih ljudi.

Kosovo i Metohija mistične reči, kao i Sveta Liturgija

Za drugog člana ove, četvoročlane, ekipe koji je na Kosovo i Metohiju došao u ime Saveza Srba u Italiji, Dušana Aleksića, Kosovo i Metohija su mistične reči, kao i Sveta Liturgija. Dušan je rođen u Požarevcu u svešteničkoj porodici , a predsednik je udruženja Sloga iz Vićence, najstarijeg srpskog udruženja u Italiji, i već dve godine je i predsednik Saveza Srba u Italiji.

– Od detinjstva Kosovo i Metohija su za mene bile svete i mistične reči, kao i Sveta Liturgija, zato što potičem iz svešteničke porodice. Tako sam odgajan. Ali od kako sam otišao u inostranstvo tih nesrećnih devedesetih, pa evo do današnjeg dana, trudimo se da pomognemo Srbima kojima je pomoć potrebna. Uvek može više, al nekad same prilike nisu naklonjene. Uz pomoć Srpske Pravoslavne Crkve smo krenuli sa konkretnim projektima. To su prvenstveno bile donacije potrebitim porodicama u garderobi, hrani, čak sam i ovde dolazio svojim automobilom i donosio. A onda smo to proširili i sa nekim furgončićima, da bi krenuli sa narodnim kuhinjama i za ove tri godine, selektivno smo donosili brašno, ulje, pasulj. Kako reče gospođa Svetlana Stević, prilikom razgovora u Novom Brdu, pasulj je dobrodošao, jer je post i oko 250 kg dnevno se skuva. To nije zanemarujuća činjenica.
Udruženje Sloga iz Vićence zajedno sa parohijom Svetog Luke je pomoglo u realizaciji projekta edukacije u tamošnjim bolnicama za doktorku Sonju Rakočević iz Gračanice.

 

 

 

 

 

 

Mi smo obezbedili smeštaj i još neke finansije za osmomesečnu edukaciju, svojevrsnu specijalizaciju doktorke Sonje u Italiji, i ovom prilikom smo posetili doktorku na njenom radnom mestu. Zadovoljni smo onim što smo tamo videli, jer se trud isplatio i možemo da prenesemo ljudima koji su učestvovali u tim projektima. Znate, u ovim teškim vremenima se gubi poverenje u ljude, ali kad se donese materijal sa terena, to se potvrdi i u ljudima se rasplamsa ta stara vatra za dalji rad. I dalje ćemo pomagati u saradnji sa njom i deci koja u Italiju dolaze na lečenje. Tamo im je sve obezbeđeno, a naša pomoć se sastoji u usluzi oko prevođenja, oko posete pacijentima, pomoć njihovim porodicama. Trudićemo se da ta deca i te porodice ne bi imale osećaj da su ostavljene i zaboravljene.

Dušan je na Kosovu i Metohiji primetio promene, kojih se, kako nam je rekao, boji:
-Pri ranijim posetama smo imali prilike da vidimo te ,,srpske enklave“ ograđene bodljikavom žicom i to je u meni stvaralo neopisivu tugu. Danas sam video da nema te bodljikave žice, da je sklonjena, ali sinoć šetajući Prizrenom razgovarao sam sa par Albanaca i shvatio da su tzv. Kosovo i evropski moćnici ,,promenili ploču,, i počeli da rade jednim lukavijim planom, a to je na jednoj dugotrajnoj iscrpljujućoj osnovi, na kojoj hoće da Srbe ili isele ili da se sami isele. Ranije dok su Srbi bili okruženi tom bodljikavom žicom su bili čvršći i jači. Danas sa ovom prividnom slobodom koja se prikazuje ovde se radi još lukavije da se Srbima dođe glave. I to je ono čega se bojim, al teško da će to svi da prepoznaju. Ali to se oseća u vazduhu i oseća se na terenu gde žive Srbi. Apelujem na državu Srbiju i na one koji mogu da prepoznaju tu opasnost, da izgrade nacionalni plan koji će biti jedinstven za očuvanje Srba na Kosovu i Metohiji.
Srbima i srpskim udruženjima u Italiji mnogo znači pomoć italijanskih udruženja i pojedinaca Italijana, koji se priključuju njihovim projektima pomoći.
U ovim projektima za Kosovo i Metohiju, Fabio Frančeskini i organizacija LOVE konkretno pomažu i rade bolje od nas. Mi imamo manje iskustva, zato dajemo da oni sa tim projektima na državnom nivou Italije konkurišu. Mi uključujemo Italijane kada je u pitanju prikupljanje hrane i sredstava za narodne kuhinje na KiM i prijatelji Talijani koji nas poznavaju, koje smo dovodili ovde, mogu to da osete, vide i prenose prijateljima, rođacima. To polako menja sliku u Italiji, pa možemo reći da slika o Srbima nije ista kao pre 15 i 20 godina. Slika još uvek nije ružičasta, al da budem iskren uspeli smo da je malo promenimo i dovedemo do neke realnosti.
Slika o Srbima, u Italiji, po Dušanu Aleksiću, kao i Fabiju Frančeskiniju, uslovljena ratovima na prostorima bivše Jugoslavije i lošom slikom u medijima.
-Srbi koji su do devedesetih odlazili u Italiju uglavnom su se zaustavljali oko Trsta. Stara naša rečenica je bila ,,Trst je naš!“, i tamo su naši ljudi radili kao građevinari, i slabo su išli u centralni deo Italije – priča Dušan Aleksić. Kada smo mi došli, posle ratova devedesetih godina, tretirali su nas vrlo ružno. Jednostvano ta slika koju su mediji svetski prenosili o Srbima, da su zlotvori, da su ti koji prave probleme, uništavaju druge narode, je tolko bila jaka, da je jednostavno i sama potreba za poslom bila teško ostvarljiva. Sreo sam jednog našeg počasnog konzula u Firenci Ronalda Kiorelija jednom prilikom i on mi je rekao: ,, Dušane, ti sa ponosom pričaš o staroj Srbiji, o Nemanjićima, o Dušanovom carstvu, o Karađorđu i o nezavisnosti Srbije. To je vrlo lepo, ali mi ,,viventi Italijani“(mi živi Talijani), ne poznajemo Srbiju, ne poznajemo srpski narod, čak i naši roditelji ne poznaju Srbiju i srpski narod. Mi poznajemo Jugoslaviju i vi morate da shvatate i da nas učite šta je Srbija i srpski narod. Vi imate mogućnost da vašim trudom, vašim dokazivanjem pokažete vašu dušu, vaš mentalitet, vašu kulturu i da nas, koji trenutno živimo u Italiji, učite i naučite šta je Srbija i nju na pravi način da prenosite ovde. Ali ne da nas osuđujete da ne znamo šta je Srbija. Mi smo učili o Jugoslaviji.“ I ja sam shvatio da je čovek u pravu. Na nama je ta dužnost. Mi nemamo pritiska kao što je nekada bilo, mi možemo i imamo pravo da se izjašnjavamo, možemo na našim skupovima, seminarima da nešto kažemo, posvedočimo. Dodajem da je u Firenci, pomoću tog našeg počasnog konzula, u gradskoj biblioteci (što je nekad bilo nezamislivo) 50 kapitalnih dela naših pisaca iz Srbije: od Njegoša, Antića, Meše Selimovića, Ive Andrića, Jovana Jovanovića Zmaja, Desanke Maksimović…prevedenih na italijanski, ali i na ćirilici. Treba da radimo na takvim projektima. Mi koji smo u dijaspori uz pomoć Ministarstva spoljnih poslova (ranije Ministarstvo za dijasporu), da idemo tim putem da se Italijanima pokažemo u pravom svetlu, jer imamo šta da im prikažemo.

I pored svih poteškoća u Italiji, Dušan Aleksić kaže da je obaveza Srba da pronose priču o svome narodu i o Kosovu i Metohiji kako bi se doprinelo očuvanju Kosova i Metohije za buduća pokolenja:
-Nama je ponos i obaveza da pričamo o Kosovu i Metohiji i radimo na očuvanju te svete srpske zemlje. Dijasporu i Srbe na Kosovu i Metohiji veže nešto posebno. Srbi na Kosovu i Metohiji su na srpskoj svetoj zemlji al maltene nisu, a mi u dijaspori živimo na tuđoj zemlji, a maštamo o našem svetom Kosovu i Metohiji. Ako neko i ode sa Kosova i Metohije, to njega ne treba da bude stid, (ne znači da to odobravam, to pokazuje da je čovek popustio pritiscima), al to znači da mi iz centralne Srbije nismo uradili dovoljno da vama pomognemo da ovde ostanete. Nadamo se uz državnu pomoć, ali pre svega uz pomoć Gospoda našeg Isusa Hrista, da opstanemo ovde na našim svetinjama i da ćemo moći našoj deci to da prenesemo.

Olivera Radić

23 / 03 / 2018

Preuzeto sa pravoslavie.ru

—————————————

Detalje o akciji možete pročitati i na italijanskom na sledećem linku: PROGETTO FAGIOLO – BeLoveRevolution