Дечија представа ,,Црврчак и мрави”
Негде дубоко у нашој подсвести живи једна легендарна и свима добро позната басна: „Цврчак и мрав“. Ми, мало старији, добро је памтимо. Али нова времена носе нове поруке. Једна нова легенда, настала у срцима деце и одраслих, записаће у времену да су постојали људи који су веровали да крај може бити и другачији. Да, можда, ако се Цврчак искрено покаје, а Мрав буде довољно велик у срцу да му опрости и пружи руку, све може да се промени. Да уместо осуде буде разумевање. Уместо казне, прилика. И уместо хладне зиме топлина пријатељства.
Таква једна чаролија одиграла се у недељу, 15. јуна, у аудиторијуму у месту Марано Вићентино.
Прва ауторска представа удружења Срба „Круна“ родила се из љубави према причи, деци и позоришту. Својим једноставним, али дубоким језиком, послала је топлу поруку: да и најмањи међу нама могу постати велики када се повежу срцем.
Иза сцене стајала је посвећеност. Ауторка и сценаристкиња Лидија Младеновић уденула је у текст и глуму и емоцију и смисао. Као сарадница у припреми представе учествовала је Лидија Вукелић. Сценографију су осмислили Данијел Вукелић и Владислав Воћкић, док је костимографкиња Марија Лазић, уз помоћ Наде Мишић оживела ликове баш како их је замишљала дечија машта. Глас који нас је водио кроз причу припадао је наратору Сари Младеновић, а све је технички подржао Горан Кузмановић. Звук и слике сачувао је Жељко Младеновић, како би сећања могла да живе и даље.
Посебан уметнички печат дала је ауторска песма „Цврчак и мрави к’о људи прави“, аутора Лидије Младеновић, са музиком и аранжманом Дејана Томића, а у извођењу и продукцији Стефана Ивановског, снимљена у студију “DEXON STUDIO CIS”. Велику захвалност дугујемо и Дејану Томашеву чији је допринос био заиста драгоцен.
А сцена је припала глумцима. Младим, искреним, разиграним. Њихова енергија, храброст и осећај за сцену освојили су и најстрожа срца у публици.
Три мала мрава – Вилиам Вукелић, Филип Станојевић и Мартин Станковић, били су симбол радости и живота.
Стратег који увек има план – Стефан Шишић.
Неповерљиви мрав који на крају увек верује срцу – Наташа Савић.
Правични мрав који разликује право од кривог – Адријан Перић.
Радознала, стално у питањима – Наталија Перић.
Вредна и неуморан мрав – Марија Китонић.
Све мора бити савршено када је ту мрав перфекциониста – Нора Брокардо.
Нервозни, али искрени мрав – Марија Цвијановић.
Шаљивџија, увек спремна да насмеје све – Селена Видић.
Поетична и тиха – Софија Тривунчевић.
Забораван и неодољиво драги мрав – Алессиа Босиљчић.
Мудар и смирен мрав – Андреа Нунић.
Увек срдачна и спремна да помогне свима, добродушни мрав – Ена Вукелић
Мрав Шеф, строг али праведан – Лука Станојевић.
И на крају, Цврчак. Уметник, весео, својеглав, али и спреман на промену. У извођењу Даријa Савићa, овај лик добио је душу и нову шансу.
Када се представа завршила, публика је још увек седела у тишини. Није то била тишина без утисака већ она тишина која настаје кад срце размишља. Приче попут ове нас подсећају да свако заслужује другу шансу. Да не морамо увек бирати између радне строгости и безбрижне песме. Понекад је највећа победа када отворимо врата ономе ко је закуцао и признао своју грешку. Деца су нас научила нечем великом: да се доброта не гради речима, већ делима. Да смо најбогатији онда када делимо. И да топли дом није оно што имамо, већ оно што пружимо. Цврчак је могао остати сам. Али није. Јер неко је рекао: “Уђи.”
И ту почиње нова прича. Она у којој, кад дође зима, нико није сам, живели!
Лидија Младеновић
Више фотографија можете погледати на ФБ страници Удружења Срба ,,Круна” Скио
