Фестивала фолклора ансамбала ветерана
Док је зимско поподне завијало свој хладни плашт над градом, један пламен је горео несмањеном снагом. Није то био обичан пламен, већ жар сунца, заробљен у ритму, песми и корацима који су оживели прошлост и донели је у садашњост, у лику вечне девојке – девојке сваког краја наше земље, која је била носилац традиције, чуварка корена и ватра која је грејала душу.
Иза црвене завесе на сцени прва се појавила девојка из Шумадије, која је корацима исписивала ритам старих песама. У њеним очима играли су шумадијски брежуљци, док су јој обриси традиционалне ношње плесали са сваким покретом. Њена игра је била као разиграни коњи у пролећној трци, а песма коју је носила у срцу мирисала је на свеже печен хлеб и цвркут јутарњих птица. Лик ове девојке било је Удужење Срба ,Круна“ под уметничким руководством Жаклине Станојевић.
Затим је на сцену крочила девојка из Ђердапског Подунавља. Она је била ћерка реке, тиха и моћна истовремено. Њени кораци су пратили таласе Дунава, а сукња се вијорила као једро на старом чамцу који плови кроз време. Док је играла, учинило се да вода певуши исту ону песму коју су некада давно певале жене док су прале веш на обали реке. Она се звала ,,Јелек – Никола Тесла“ Минхен под уметничким руководством Недељка Водогаза.
Из далеког југа, на сцену је ступила девојка из Владичиног Хана. Њена игра је била страствена и жива, пуна снаге и радости. Са сваким њеним покретом, као да су мириси југа – босиљак, тамјан и винска лоза преплавили салу. Њена енергија будила је чула, а покрети су говорили више од речи. Лик ове девојке ће сви памтити по имену ,,Младост“ Хелсинборг под уметничким руковоством Драгана Гагија Павловића,
Тада се појавила девојка из Хомоља, окићена златним дукатима и традицијом старом вековима. Њен поглед је био дубок као шуме њеног завичаја, а њена игра, снажна и мистична, говорила је о причама које су се шапутале крај огњишта. Уз ритам влашких мелодија, свака њена окретница била је као дашак ветра што носи тајне старих предака. Зове се ,,Слога Српске Дијаспоре“ из Удина под уметничким руководством Анастазије Савић.
Са песмом у срцу, стигла је девојка са винограда Срема. Њени кораци су причали причу о вредним рукама које беру грожђе, о чашама које се подижу у част живота, о радости која се дели у добром друштву. Кроз њену игру, оживели су виноградари, њихове здравице и песме које су се преносиле с колена на колено. Она се зове ,,Круна“.
Тада је на сцену закорачила девојка из срца Венета, носећи у корацима игру која је памтила брда и равнице Шумадије. Њена стопала су газила ритам који је одјекивао кроз време, а сваки њен покрет био је као поветарац што додирује листове старих храстова. Док су се сукња и опанци складно кретали у ритму, осетило се да у њој живи вековна прича, прича коју је оживео ансамбл „Слога“ Вићенца /Басано Дел Грапа са љубављу и поштовањем према коренима под уметничким руковоством Радосава Вучковића.
Као одјек старих времена, на сцену је ступила девојка из крајева где се мешају ветрови Алпа и Јадрана. Њени кораци су били лаки, али одлучни, исписујући ритам Влаха, мелодију старих песама које су некада певали пастири док су гледали сунце како залази. Њена игра је носила дах тајанствених обреда, а око ње се осећала снага предака. Овај лик оживео је ансамбл „Понтес – Мостови“ из Трста, верно чувајући и преносећи наслеђе предака, под уметничким руководством Филипа Илића.
И на крају, као ехо свих девојака, зачуо се глас девојке из свих крајева наше земље а који овде станује. Није то била само једна девојка – то су биле све девојке, свака песма, свака прича. Она је била срце фестивала, жива успомена, глас предака и глас будућих генерација. Њену песму „Тамо далеко“ отпевао је хор „Гес“, пробудивши најтананија осећања у свакоме ко је слушао. У њеном гласу били је и сете и поноса, и боли и радости, и свега онога што чини дух једног народа.
Ето, такво је било магично поподне Фестивала фолклора ансамбала ветерана, у организацији Удружења Срба ,,Круна“ који се одржао 15. фебруара 2025.
Дугујемо захвалност свима који су ово вече учинили чаробним. Хвала ансамблима који су својим наступима донели делић нашег завичаја. Посебна захвалност водитељки Ивани Стојковић, чије су речи повезале сваки корак у јединствену причу. Хвала волонтерима удружења који су вредно радили пре, за време и након фестивала, компанији МТЛ, који су својим трудом помогли да све буде беспрекорно. И, на крају, хвала оркестру Чаробњаци, који су својим звуцима распламсали жар фестивала и на завршној журци, остављајући у срцима свих присутних неизбрисив траг.
Док се зимска ноћ враћала свом тишином, једно је било сигурно – жар сунца, који је овде горео, наставиће да светли у души свакога ко је био део ове приче, живели!
Лидија Младеновић
Галерију фотографија можете погледати на фб страници удружења ,,Круна” :
(20+) Udruzenje Srba Kruna ha aggiunto foto… – Udruzenje Srba Kruna | Facebook
(20+) Udruzenje Srba Kruna ha aggiunto foto… – Udruzenje Srba Kruna | Facebook
Други о фестивалу: Festival folklora ansambala veterana u Italiji – Opanak News
