Uranijum: godinu dana od IV komisije, konferencija u Poslaničkom domu Skupštine Italije

Uranijum: godinu dana od IV komisije, konferencija u Poslaničkom domu Skupštine Italije, održana 4. aprila 2019. godine.
U ime srpske zajednice govorio je Dejan Kusalo (delegat za humanitarna pitanja Saveza Srba u Italiji i predsednik HO “Koreni”).
Danas smo ovde da razgovaramo o posledicama od osiromašenog uranijuma na italijanske vojnike tokom raznih misija u inostranstvu, a posebno tokom misije K-FOR -a. Želeo bih nešto da kažem, u ime srpske zajednice u Italiji koju danas predstavljam, i o onome što uokviruje tu tužnu priču o italijanskim vojnicima, sada više od 300 njih, koji su izgubili živote zbog metaka sa osiromašenim uranijumom korišćenih tokom bombardovanje Srbije i Crne Gore, tadašnje Jugoslavije.
Srbija NIJE BILA NEPRIJATELJSKA zemlja i svakako nije predstavljala pretnju zemljama koje sačinjavaju NATO, ali JE IPAK pretrpela teška bombardovanja koja su izazvala hiljade mrtvih, nazvanih kolateralnom štetom. Nažalost na taj broj se moraju dodati i oni italijanski vojnici koji su preminuli u posleratnom periodu, zbog posledica koje se mogu pripisati osiromašenom uranijumu.
Železnički most u Grdelici: 12. april
Konvoj etničkih Albanaca u blizini Đakovice: 14. april
Srpska radio televizija: 23. april
Civilni autobus i hitna pomoć u Lužanu: 1. maj
Pijaca i bolnica u Nišu pogođeni su kasetnim bombama: 7. maj
Kineska ambasada u Beogradu: 8. maj
Albanski civili bombardovani u Koriji: 13. maja
Most Varvarin: 30. maj
Napad na Surdulicu: 31. maj
Ovo su samo neki od sporednih efekata ovog rata. Govori se o broju od 600 do 2000 poginulih civila među stanovništvom Jugoslavije, dok je oko 1000 vojnika ubijeno. Ono što ne znamo sigurno je koliko ljudi još uvek umire od uranijuma, s obzirom da se posledice osjećaju uglavnom nakon nekoliko godina izloženosti.
Član 35, 52 i 85 Prvog Protokola definišu i objašnjavaju kako su upotreba kasetnih bombi, municije sa osiromašenim uranijumom i napadi na civilne objekte teška (ne)dela i treba ih smatrati ratnim zločinima.
Kada se smišljeno bombarduju mesta visokog rizika, namera je uništiti celu populaciju i izazvati patnju koja će trajati još dugo vremena potom. 70% bombardovanja bilo je usmereno na civilne ciljeve, 112 na Kosovu i Metohiji i 89 lokacija u ostatku Srbije.
Na nekim mestima izmerena radioaktivnost bila je 1100 puta veća od normalne.
Korišćeno je 10 do 15 tona osiromašenog uranijuma, a danas je Srbija na prvom mestu u Evropi zbog smrtnosti od raka.
Razboljevamo se 2,8 puta više u odnosu na ostatak sveta, a deca 2,5 puta više od evropskog proseka.
Bolesti koje su se pojavljivale gotovo isključivo u odrasloj dobi (preko 50/60 godina) sada pogađaju decu.
Pored tumoralnih obolenja, došlo je do povećanja muške neplodnosti i autoimunih bolesti.
Tumori su agresivniji. Od 2002. godine smrtnost od leukemije se povećala za 139%.
Svakog dana po jedno dete oboli od karcinoma, svake sedmice po jedno dete izgubi bitku.
Informacija o zdravstvenom stanju albanskog stanovništva na takozvanom Kosovu, a posebno o albanskoj deci, nije poznata, mada se mnogi i dalje leče u malobrojnim srpskim zdravstvenim ustanovama koje su i dalje prisutne na Kosovu i Metohiji, ili čak dolaze na lečenje u centralnoj Srbiji. Nemoguće je imati pouzdane podatke o posledicama bombardovanja na albansko stanovništvo, jer ih skriva takozvana država Kosovo i to čini po nalogu nekih stranih sila koje nemaju interes da istina izađe na površinu. Sigurno i ovde ima na stotine, ako ne i na hiljade, bolesnih i mrtvih zbog uranijuma.
Mnoga deca dolaze u Italiju na lečenje, a većina nema zdravstveno osiguranje.
Zbog toga je humanitarna organizacija Koreni, čiji sam predsednik, zajedno sa još dva udruženja, Graditi budućnost – „Costruire il futuro“ (koji je između ostalog deo Saveza Srba u Italiji) iz Treviza i „Raggio di Luce“ iz Verone, odlučila da osnuje fond za bolesne ljude kojima je potrebno lečenje u Italiji, posebno za decu iz Srbije, uključujući i region Kosova i Metohije i bez obzira na etničku ili versku pripadnost osobe. Projekat je nazvan „Insieme per la Vita“, Zajedno za Život.
Nadamo se da ćemo dobiti finansijska sredstva od različitih donatora kako bismo pokrili troškove ili bar deo njih. Vjerujemo, pre svega, u pomoć institucionalnih teritorijalnih tela koja, kroz bolnice, mogu konkretizovati ovaj projekat.
Još jednom vam se zahvaljujem što ste nam dali priliku da izrazimo svoje mišljenje o onome što se desilo i u ovom vidu. Od strane naše zajednice želim da se zahvalim italijanskoj državi za gostoprimstvo koje nam je dato, a posebno i veliko hvala ide italijanskim vojnicima na Kosovu i Metohiji koji se bore za mir, ali i odbranu srpskog naroda od konstantnih napada.. Nadamo se da će jednog dana pravda i istina pobediti, da će oni koji su bolesni, bilo da su vojnici ili civili, odrasli ili deca, Srbi, Albanci, Italijani ili drugi, imati potrebnu negu i da će oni koji su pretrpeli gubitak u familiji zbog osiromašenog uranijuma zadobiti pravdu.
Italijanska zastava mi je zaista draga, nadam se da ću je jednog dana videti kako se vijori na Kosovu i Metohiji, ali pored srpske, kao prijateljske i partner države, jer mi smo to bili, to jesmo i to uvek treba da budemo.
Hvala vam. Dogodine u Prizrenu.