U SPOMEN NA DRAGANA CIGANA

Vreo i sunčan julski dan. Na razuđenoj istarskoj obali mnoštvo kupača, kao svake godine u ovo doba. Maestral je malo uzburkao more, pa se mnogi igraju talasima, naročito mladi i deca, kojoj su opasnosti izazov i prilika da pokažu veštinu i hrabrost.  Grupa dece, koja uz vrisku poskakuje na sve većim talasima, u meni izaziva strepnju i sećanje na jednu tragediju, koja se dogodila pre deset godina, upravo na današnji dan.

Zbog mladosti, bezbrižnosti i neiskustva, a najčešće zbog neposlušnosti, često se dogodi  velika nesreća. Dovodi se u opasnost vlastiti život, a i život drugih, onih koji priskaču u pomoć, koji ne posmatraju ravnodušni ili uplašeni kako se dete davi ili čovek strada, već čine ono što im savest nalaže, podstaknuti vrednostima koje su duboko usađene u njihovo srce.
Jedan takav čovek je bio i Dragan Cigan. Spašavajući dvoje dece iz nabujale reke Pjave, izgubio je svoj mladi život. Deca, kao ni njihovi mladi roditelji, nisu umeli da procene opasnost koja je vrebala na ušću hirovite reke u Jadransko more. Mnogo života je nestalo u strujama tog ušća, jer nije uvek bilo junaka koji bi pritekao u pomoć, nego su nesmotreni i neoprezni plaćali svojim životima neposlušnost, jer na tom mestu stoji upozorenje da kupanje može biti opasno. Kada se naglo podigao nivo vode, veštiji su našli spas na obali, a dvoje male dece, dečak i devojčica, zaneseni igrom, nisu ni primetili kako ih vodena struja udaljava od obale, sve dok nisu izgubili tlo pod nogama i počeli uspaničeno da viču.
Mnogi su čuli vrisku dece, ali samo Dragan je skočio.  Decu je izvukao na obalu, ali iscrpljen od spašavanja dece, oboren sve snažnijim talasima je pao. Možda nije imao snage da ustane, možda je izgubio svest, ali njemu niko nije priskočio u pomoć.

Spašena deca rastu sa uspomenom na svog heroja. Na dašnji dan mnogi se sete Dragana i njegovog herojskog dela. Postoji i ulica sa njegovim imenom u mestu u kome se dogodila nesreća. Ali Draganova deca rastu bez oca, a svi članovi njegove porodice nose na srcu ranu koja ne može da zaraste. Nezarasla rana na sećanje na Dragana ponovo prokrvari, pa i najviše priznanje od Predsednika Republike Italije, ne umanjuje bol, ali mu daje smisao.
Dragan je oduvek bio u srcu onih koji su ga voleli, a sada je i u srcima dece koju je spasao, njihovih roditelja i rođaka, svih onih koji su prepoznali veličinu njegove žrtve. Već deset godina je u srcima svih nas koji smo ga poznavali i koji ga nismo poznavali, poput mene, svima nama je blizak naš Dragan Cigan, ne možemo ga zaboraviti.

22.07.2017. Snežana Petrović