После 22 године

„Ето, тако је за мене почео рат. Преко радија, у осам увече, као да је реч о најави за неку емисију која све нас позива да се удобно сместимо и заузмемо своје место у Савезној Републици Југославији, тада сачињеној од Црне Горе и моје Србије. Места су била подземна.“

Ово је цитат из књиге коју сам објавила 2019. године и која је посвећена свима онима који су 1999. године тражили мир и сан под небом Србије. Тада нисам ни помишљала да ћу поново бити принуђена на још једно бекство, на још један рат. Против коронавируса. Те 2019, након што сам осећања испитала, ставила их на папир, проживела читајући све оно што ме је годинама опседало, мислила сам да ћу се мало лакше сећати онога што се догодило мојој земљи пре двадесет година. А грдно сам се варала. Ево, прошла је још година од тог кобног дана, а неправда у мени и даље вришти и не да се умирити.

Мислим да је то осећање нагло порасло када сам сазнала да је баш тај датум, 24. март, одабран као Међународни дан за право на истину о великим кршењима људских права и за њихове жртве. Можда се баш због тога мисија звала „Милосрдни анђео“ или како већ. Можда су се баш због тога сва та права и правила срамно занемарила, да се покаже да се некоме и то може.

Сваког 24. марта у осам увече ја проживљавам исти страх, као да нешто слично поново почиње. Можда зато што се тако нешто никад и не завршава. Можда зато што смо мали, што смо „подигли кућу насред пута“, па вечито хоће да нам је руше.

Једно, ипак, знам. Знам да сада, када у шест по подне отворим прозоре да чујем музику у општој италијанској тишини, ја чујем јаче музику с мостова. Знам да сада, док се плашим и најобичније прехладе, са дванаест година ме није било страх да гледам авионе који су се усудили да заузму моје небо. Знам да сада, док смо принуђени да останемо у топлини свога дома, многи су из својих домова били протерани. Знам да могу и да можемо ако се поштујемо, ако мислимо једни на друге, ако се чувамо. Просто је немогуће данас сећати се тог 24. марта 1999. године, а да не помислимо на сличност са тренутним стањем. Опасност од које смо тада бежали и од које сада бежимо апсурдно је иста. Ваздушна опасност.

Милица Маринковић

Romanzo “In serbo” – Serbo per Italiani