Завршна приредба српске допунске школе „Свети Сава“

Када су се Срби неколико деценија уназад, свако из својих личних разлога, удаљили од родне земље, већина од њих постављала је себи оно неминовно питање интегритета у страној земљи Италији. Временом све чешће сваки појединац, патријахалац поставља себи за циљ да његово потомство не заборави земљу порекла, матерњи језик и своје писмо – ћирилицу.

Оно на шта сваки Србин у околини Вићенце може да буде поносан свакако су малишани који похађају допунску српску школу „Свети Сава“. Ова школа подељена је у више пунктова и за њен рад и напредак тренутно брину учитељице Ивана Марјановић и Јелена Јовановић, уз велику помоћ и подршку родитеља чија деца похађају наставу. Пут којим иду често jе трновит из разлога јер се сусрећу са различитим проблематикама и потешкоћама живота и рада у страној земљи, али када разговарате са неким од оснивача ове школе сјај у очима изражава срећу, радост и понос, јер наша школа постоји, ради и чува српски језик и културу.

Колико наши ученици негују и воле рад у српској школи имали смо прилике да видимо и у суботу 25. маја 2019. године у театру „Супер“ у месту Валдањо где се је одржавала завршна приредба и свечана подела ђачких књижица и диплома. Пред пуном салом ученици су извели богат културни програм, ни овога пута није недостајало аплауза, осмеха а ни суза радосница. Испратили смо још једну генерацију осмака и ове године уз мали знак пажње и сећања испратили смо и нашу учитељицу Ивану Марјановић. Приредба наших ученика била је и ове године хуманитарног карактера. Присутнима се је обратио парох српске православне цркве у Вићенци Протојереј Далибор Ђукић, позивајући нас све да својим учешћем стављамо циглу по циглу у дворац наше школе. Присутне је такође поздравио и председник Савеза Срба у Италији г.Душан Алексић.


И као што сваки крај налаже сумирање одређених резултата, тако и на крају ове школске године, неко може рећи да не види мотив да малишане одводи у српску школу будући да живимо и радимо далеко од родног краја, али сваки родитељ који чује своје дете како рецитује и глуми на матерњем језику, знаће да је вредело! Са жељом да наша школа из године у годину броји све више чувара своје културе, живели!

текст написала Л. Младеновић – СКСО „Круна“

фотографије на фб.страници

Снимак на фб.страници Светионика