Иницијатива нових пунктова допунске школе у Италији

школа састанак веронаСРПСКИ ПРОСВЕТНИ ТАЛАС У ИТАЛИЈИ

После успешног отварања два наставна пункта у оквиру новоотворене српске допунске школе у Милану ( почетком новембра 2015.год., од стране учитељице Наташе Стојнић и сарадника) са овог подручја покренута је једна нова  иницијатива. Ради се о идеји да се и у другим већим градовима Италије покрене иницијатива за основање одељења српске допунске школе,по узору на искустава из школе „Св.Сава“ у Вићенци  и  најстарије српске школе у Италији  „Јован Милетић“ у Трсту. Не треба подвлачити од коликог је значаја ова иницијатива за све српске породице које живе већ дуги низ година, широм Апенинског полуострва.

Тим поводом,  у суботу 20. фебруара  2016.год  у Верони је сазван један незваничан састанак, коме су присиствовали Душан Алексић, председник Савеза Срба у Италији,  Владимир Игњатовић, делегат за школска питања Савеза Срба у Италији, Оливера Абадић, учитељица у Вићенци и координатор свих наставника српског језика на територији Италије Министарства Просвете Републике Србије, учитељица Наташа Стојнић, представници савета родитеља школе „Св.Сава“ из Вићенце и пунктoва у местима Тори ди Квартезоло и Алонте,  затим Биљана Јањић као представник будућег пункта у Болоњи и Дејан Кусало делегат за хуманитарна питања у Савезу Срба у Италији.

Циљ састанка је било првенствено упознавање и остваривање директног међусобног контакта оних који су узели учешћа у овом значајном подухвату, као и размена искустава и развијање заједничке стратегије  у циљу што ефикаснијег деловања на овом плану. У току састанка се говорило о потешкоћама на које се наилази у покушају формирања одељења  у Бергаму, Ђенови, Болоњи и Риму, градовима у којим су  учињени први кокретни кораци на плану покретања иницијативе за формирање Српских школа. Будући да представнице из Рима ( Дара Бакајић и Татјана Петровић), Ђенове (Александра Џанкић) ,и Болоње ( Сандра Ђуровић), које су се прихватиле организовања наставе у будућим одељењима, нису биле у могућности да присуствују састанку, организована су  два скајп укључења са видео конференцијом.У току разговора се испоставило да је једна од првих препрека, ступање у контакт са нашим људима и стварање „мреже“, јер за разлику од региона Венето где су Срби бројни и веома добро организовани,  у другим крајевима Италије, а нарочито по већим градовима, имамо супротну слику.

Председник Савеза Срба у Италији, Душан Алексић, изнео је своје искуство и сугерисао да треба узети у обзир менталитет и склоности људи са наших простора, рекавши да је за покретање иницијатива увек најпогодније организовати необавезна и забавна дружења, на која се обично одазове велики број људи.Таквим окупљањима и дружењима стварају се потом предуслови за ефикасније обавештавање, промовисање и објашњавање детаља и значаја иницијатива, а у овом случају , образовних и школских садржаја.

Учитељица Оливера Абадић је такође говорила о практичним проблемима на које је  наилазила у пунктовима који су већ били основани захваљујући огромном труду и несебичном жтрвовању дугогодишње учитељице Снежане Петровић, и проследила је више него драгоцене техничке детаље и податке будућим сарадницама. Изнела је и идеју о обједињавању више пунктова, како би се у случају мањег броја ученика ипак створили предулсови за  отварање нових наставних подручја. Истакла је такође да ће увек бити максимално на располагању свима за било коју  врсту информација и подршке.

Представници  Савета родитеља у пунктовима који већ успешно функционишу широм Венета, су изразили спремност да припреме приредбу и гостују са децом у евентуалним новооснованим одељењима, као и на подручјима на којима има интересовања за то, јер се то из искуства показало као веома ефикасан начин промоције активности српске школе и обично после приредби порасте број заинтересованих родитеља за уписане деце у српске допунске школе.

састанак верона о школи

Владимир Игњатовић се пак осврнуо на важност ширења и оснивања нових пунктова, подвлачећи како су „Наша деца странци овде у Италији, али нажалост и у Србији, и једино место где се они осећају „својима“ јесте уствари српска школа, која им пружа могућност да уче и друже се са онима који су једнаки њима“. Рекао је такође да нема веће радости за родитеље, васпитаче и све који улажу напор и труд у просвети, од оне када виде озарена дечија лица приликом учења и дружења са вршњацима своје националности, и искрице среће и усхићења у њиховим очима.

Познато је да су српске школе одувек биле не само чувар и неговатељ нашег језика и расадник наше књижевне, културне и историјске баштине, већ и место окупљања, дружења и забаве како за децу, тако и за одрасле. Постоји још један додатни и изузетно интересантан аспект везан за децу и родитеље из мешовитих бракова.Често се догађа  да супружници Италијани затраже, као што се десило у Милану, да и сами уче српски језик, тако да је дошло до оснивања једне мање групе одраслих, који на наставном пункту у Горгонзоли од јануара похађају основни курс српског језика и културе.

У закључку састанка акценат је стављен на значај координираног деловања и сарадње између већ постојећих и нових пунктова. Ови први својим дугогодишњим искуством могу у многоме допринети развоју и реализацији свих активности у новим пунктовима.

На крају овог скупа договорено је  да се за око за месец дана сазове један нови, овај пут званични састанак, под покровитељством Савеза Срба у Италији, како би се сагледали резултати и актуелнмости у свим  наведеним градовима, у којима су се стекли макар и минимални услови за евентулно формирање одељења и почетак наставе, како би се  детаљније и темељитије разговарало на тему конкретних потеза и изналажења најбољег начина за остваривање ове изузетно важне иницијативе.

                                                                                                                      Драгана Милошевић

састанак верона

Фото: Дејан Кусало

Преузето са интернет портала „Светионик“

Делегат за медије у Савезу Срба у Италији 

Email alezlatkovic@hotmail.com